О књизи: 2024 / Време има своје сећање - историју. Али историја може пропасти ако се не преноси с генерације на генерацију. Зато је ова прича написана о човеку који је живео у прошлом веку, мом прадеди, Константину Васиљевичу Љашкову, који се, као и многи други, борио током Великог отаџбинског рата. Моја бака, најстарија ћерка мог прадеде, Људмила Константиновна Лопаткина (Љашкова), сачувала је успомену на њега у својим бележницама. Толико су ми били занимљиви да сам одлучио да поделим са вама, драги читаоче, оно што сам написао..